Index · Naslovna www.koceljeva.gov.rs
Meni
Istorijat opstine Koceljeva
Kulturno-istorijska
  zaostavstina

Koceljeva kroz vreme
   -Miocen
   -Paleolit
   -Neolit
   -Eneolit
   -Praistorijsko pismo iz     Tamnave
   -Metalna doba (Bronzano i     Gvozdeno doba)
   -Laten
   -Antika
   -Period seobe naroda
   -Srednji vek
   -Dolazak Slovena u     Tamnavu
   -Vizantija
   -Period ugarske dominacije
   -Macvanska banovina
   -Tamnava u sastavu srpske     srednjovekovne drzave
   -Sabacka banovina
   -Tamnava pod Turcima
   -Austro-Turski ratovi u     Tamnavi
Pop Luka Lazarevic
Boj na Svileuvi
Boj na Čučugama

 

Dobro dosli
 
Boj na Čučugama

Boj na Čučugama

Autor: Zoran A. Živanović

Na ovom mestu trebalo bi reći još nešto o još jednom događaju iz Svileuve koji je ostavio traga u srpskoj istoriji Prvog ustanka, a koji je bio posledica “Boja na Svileuvi”. Naime,početkom meseca aprila, 1806. godine (po starom kalendaru), Turci su se, pod kontrolom Osmana-džore, od Soko grada spustile u dolinu reke Pecke, odakle su prodrli čak do Brankovina, gde su popalili crkvu i kuće Nenadovića i, potom, prodrli sve do Svileuve.

Ne zaboravljajući onaj svoj veliki poraz u Svileuvi krajem februara 1804. godine, Turci se posebno okomiše na kuću pop Luke Lazarevića, koju, zajedno sa ostalim kućama Lazarevića, popališe i opljačkaše, pa sa bogatim plenom krenuše nazad put Valjevske nahije.Međutim, za njima je odmah organizovana potera koju je predvodio razljućeni pop Luka. Ustanici su 4. aprila 1806. godine, (po starom kalendaru), u mrkloj noći, kod sela Čučuga, iznenadno i silovito, napali daleko brojniju tursku ordiju.

Na žalost o ovom događaju samo je jedan njegov indirektni akter uspeo da ostavi pisanog traga.Evo, kako je to doživeo i zabeležio prota Mateja Nenadović, indirektnih akter ovog događaja:

“Eto ovako je bilo: Jakov i pop Luka i Živko Dabić, kako čuju da su Turci u Svileuvu došli, krenu se hitno i ne zastanu Turke u Svileuvi, za njima pođu, stignu gde su u Čučugama Turci.Oni dođu blizu i razrede vojsku koja će sa koje strane udariti, ostave rok kada Turci prouče jaciju (obave noćnu molitvu), tj. u dva sata noći.

Kad se dobro smrkne, oni svaki sa svoje strane se prikuče; kako dva sata (noći) budu, juriše sa tri strane, prospu plutone.Turci od vatri pobegnu, ostave pokraj vatri počene jaganjce, svu večeru, sav prtljag i pljačku, pobegnu, neki se u virovima upskim udave, dosta ih i mrtvi ostane, a drugi se pod jedno brdo uskraj pribiju. Naši svu noć iz mraka pucaju. (Kažu da je bilo 5800 Turaka). Kada se već zora ukaže,naši dadu znak te se sva vojka naša, krome konjika (osim konjanika), pribere na jedno brdo u vinogradu, i ograde nešto šančića od prošća.Turci naglo udare, tako da su barjaktari do prošća barjake donosili i nad šanac nadnosili, no tu su svi ginuli i barjake pored šanca ostavljali. Mnogo je i drugih, osim barjaktara, Turaka padalo, i u našem šancu mnogo se ranilo i konja poginulo. Posle trećeg juriša Turci se poistupe malo, meterize pohvataju (zaklone pronađu) iz šešana (vrsta puške) tuku. Okolna sela, kako su čuli puške u Čučugama, svi grnu, staro i mlado unaokolo, dolaziti, dok i Milovan Grbović i Moler iz Kličevca usput jave selima, koji se svi iskupe. I od sela Dokmira poviče Grbović i Moler:

“Aj, braćo, držite se, udrite se, eto nas vama u pomoć!”

U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešine. Turci pobegnu, a naši zaokupe i, oni odmorni od kuća, poteraju. Turci begajući pobacaše puške, haljine, obuću, da bi lakše begali, ali zabadava: Srbi stizaju, i kolju sabljom, nožem, koji britvom – kolji, koji prošćem i krljađem (odlomci od drva) u glavu tuci. Moj stariji brat Petar na konak četiri živa dovede, te ih jedno dete iseče. Kazivao mi je skoro Gaja Dabić čije je ono dete bilo. Glave nisu sekli, jer su svi raznim haljinama, puškama i drugim pljačkama natovareni bili. Terali su ih dokle ih nisu Milić Kebić i Nedić Mijailo sa svojom vojskom susreli; pak ovi umorni vratili se, a Kebić otera do Sokolske nahije, dok Gaja i pop Mića iz Skadra ih proteraju do Sokola. Preko 2800 Turaka je poginulo, i ono što je uteklo, na dobrim konjima, a pešak slabo je utekao, i to boso, golo i sakato. Ovo je bilo na Svetli utornik, 3. aprila 1806 godine. Naša se vojska vrati opet Dobravi čuvati Šabac, i u Varnu”.

Kao što prota Mateja navodi, na bojištu u Čučugama osta mrtav i turski silnik Osman-džora, koji je, dotle, više puta bosanske Turke u slične pljačke predvodio. Osmana-džoru je u Čučugama, iz svoje šešane (puške) ubio neki Pavle Rafailović, zvani “Vorišice”, iz sela Trlića kod Uba. Ustanici se posle ove bitke vratiše opsadi Šapca, gde je već bilo dosta druge srpske vojske.

 

Zabava
Online radio
                    www.koceljeva.gov.rs
                    Ulica Nemanjina 74, 15220 Koceljeva
                    tel: +381 556 355 fax: +381 556 587