Index · Naslovna www.koceljeva.gov.rs
Meni
Istorijat opstine Koceljeva
Kulturno-istorijska
  zaostavstina

Koceljeva kroz vreme
   -Miocen
   -Paleolit
   -Neolit
   -Eneolit
   -Praistorijsko pismo iz     Tamnave
   -Metalna doba (Bronzano i     Gvozdeno doba)
   -Laten
   -Antika
   -Period seobe naroda
   -Srednji vek
   -Dolazak Slovena u     Tamnavu
   -Vizantija
   -Period ugarske dominacije
   -Macvanska banovina
   -Tamnava u sastavu srpske     srednjovekovne drzave
   -Sabacka banovina
   -Tamnava pod Turcima
   -Austro-Turski ratovi u     Tamnavi
Pop Luka Lazarevic
Boj na Svileuvi
Boj na Čučugama

 

Dobro dosli
 
Riznica mudrosti

Ako cinite dobro, cinite ga za sebe, ako cinite zlo, cinite ga sebi. (Gandi)

 

Ako dugo zive skupa, zivotinje se zavole, a ljudi zamrze. (Kineska poslovica)

 

Ako je kratko, dobro je dvostruko dobro, cak i zlo, ako ga je malo, nija tako zlo. (Molijer)

 

Ako je vazno biti uzvisen , onda je to narocito potrebno u zlu. Ljudi pljuju na sitnog lopova, ali ne mogu da uskrate stanovito postovanje velikom zlocincu : dive se njegovoj hrabrosti, drhte od njegove okrutnosti. (Didro)

 

Ako neko zlo zbog necega mora postojati, onda ucinimo ga bar sto manje stetnim i skodljivim. (Pelagic)

 

Ako zelis da uvredis svog protivnika, hvali ga na sav glas zbog osobina koje mu nedostaju. (Cercil)

 

Al’ dok mi oko boljeg nastojimo, i samo dobro cesto pokvarimo. (Sekspir)

 

Biti dobar znaci biti u harmoniji sa samim sobom. Nesaglasnost vlada tamo gde je covek primoran da bude u harmoniji sa drugima. (Vajld)

 

Blato moze da uprlja dijamante, ali ne moze da ih pretvori u blato. (Tagore)

 

Covek je cesto dobar samo zato sto nema prilike da bude zao. (Petefi)

 

Covek koji je previse dobar za svet, cesto nije dobar za svoju porodicu. (Man)

 

Cuvaj se mnogih ako se bojis pojedinaca. (Latinska poslovica)

 

Da biste birali izmedju dva zla, morate isprobati oba. (Fransoa Morijak)

 

Dobar covek uvek ostaje pocetnik. (Latinska poslovica)

 

Dobro je svrha svakog postojanja i kretanja. (Aristotel)

 

Dobro je tesko videti, a lako se pozna. (Narodna poslovica)

 

Dobro koje ocekuje protivuslugu, nije dobro. (Narodna mudrosti iz Kine)

 

Hipohondar je covek kome je dobro kad mu je zlo. (Capek)

 

Kad se u zlu nadjes, ti ne cekaj da se velika dver raskrili, vec umakni i na mala vrata. (Ivana Brlic-Mazuranic)

 

Atribut je najveci neprijatelj imenice, ako se upotrebi gde ne treba. (Volter)

 

Bolje je nauciti nepotrebno, nego nista. (Seneka)

 

Bolje je znati malo ali temeljito, nego mnogo i povrsno. (Kant)

 

Covek bi morao da zna nesto i o sopstvenoj zemlji pre nego sto krene u inostranstvo. (Forman)

 

Coveku koji sve zna ne preostaje nista drugo nego da sebi prosvira metak kroz glavu. (Sestov)

 

Danas ljudi znaju cenu svemu, i vrednost nicemu. (Vajld)

 

Filozofski sistemi su potpuno istiniti samo za svoje utemeljivace. (Nice)

 

I najslabiji ucenik zna danas istine za koje bi Arhimed zrtvovao svoj zivot. (Ten)

 

Iluzije jos nikada nisu bile zastita pred cinjenicama. (Aceson)

 

Ima knjiga iz kojih saznajemo sve, a na kraju ipak ne shvatamo nista. (Gete)

 

Izreke su ukras govora. (Narodna mudrost iz Persije)

 

Kad vidim seljaka kako zivi neosetljiv prema carima prirode, on me uvek podseca na bibliotekara koji ne ume da cita. (Kison)

 

Ko bude naucio ljude da umru, naucice ih da zive. (Ruso)

 

Ko mnogo govori – ili mnogo zna ili mnogo laze. (Heltaji)

 

Ko mnogo zna, toga je tesko zadovoljiti. (Gracijan)

 

Ko se posvecuje ucenju, postaje iz dana u dan veci. (Lao Ce)

 

Koliko li ima ljudi na cije bi se biblioteke, kao na bocice sa lekovima, mogao staviti natpis : samo za spoljnu upotrebu. (Dode)

 

Mi rado potcenjujemo ono sto imamo, a precenjujemo ono sto jesmo. (Mirabo)

 

Ako dokazujem da sam u pravu, ja priznajem da sam mozda u zabludi. (Bomarse)

 

Ako glupost prezivi, moze se reci da je cak toliko glupa da ne ume ni da umre. (Likok)

 

Ako mnogo citamo, postajemo ponosni i tacni, ako mnogo vidimo, postajemo mudri, razumni i korisni. (Lihtenberg)

 

Ako mudrac ne pouci budalu, nastaje dvostruka steta : umanjio je svoj ugled, a budalu ohrabrio da i dalje gresi. (Spinoza)

 

Ako posaljes devet glupaka da ti nesto kupe, ti si postao deseti. (Tuholski)

 

Ako rec vredi jednu paru, cutanje vredi dve. (Jevrejska izreka)

 

Ako ti je pamet slaba, moras imati jaka ledja. (Bugarska poslovica)

 

Ako nisi vec u stanju da sipas munje, okani se i grmljavine. (Bernar, T.)

 

Bolest smeta zdravom, a glupost pametnom. (Konfucije)

 

Bolje je sa mudrim plakati, nego sa budalom pevati. (Slovenska poslovica)

 

Citati, a ne razumeti, to je kao da lovis, a nista ne ulovis. (Goldoni)

 

Covek koji je uvek mudar vredi malo vise od coveka koji je uvek glup. (Bini)

 

Covek postaje pametniji vise od tudjih gluposti, nego od svoje pameti. (Dodje)

 

Cutanje je velika umetnost konverzije. (Buhvald)

 

Dobro je smejati se poslednji : tako bar imate vremena da shvatite u cemu je vic. (Katajev)

 

Dok se pitamo sta treba poceti, trenutak za pocetak je vec prosao. (Hajne)

 

Drugi deo zivota kod pametnog coveka sastoji se u oslobadjanju od ludosti, predrasuda i pogresnih misljenja koje je stekao tokom prvog dela zivota. (Cehov)

 

Genijalni ljudi imaju najkrace biografije. Njihovi rodjaci ne mogu nista da kazu o njima. (Tuvim)

 

Genije je covek koji moze da ostvari sve osim dovoljno sredstava za zivor. (Panjol)

 

Glad je sluzavka genija. (Tven)

 

Glupost je nesto sto svako ima pravo da kaze, ali neka bar to ne izrice sa dostojanstvom. (Cercil)

 

Ako bismo se trudili da budemo takvi kakvi bi trebali da budemo, kao sto prikrivamo kakvi jesmo, mogli bismo biti takvi kakvi jesmo, a ne bismo bili u teskoci da uopste nesto prikrivamo. (La Rosfuko)

 

Ako zatvorite vrata svim manama, i istina ce ostati napolju. (Tagore)

 

Biti prirodan je jednostavno poze, i to poza koja najvise nervira. (Lenjin)

 

Bodrenje je najvisi oblik laskanja. (Vulf)

 

Bolje je verovati svojim ocima nego tudjim recima. (Tajmur)

 

Budi spreman da uvek govoris ono sto mislis, pa ce te podli ljudi izbegavati. (Nehru)

 

Cak i stetna istina vredi vise od korisne lazi. (Man)

 

Cinik je covek koji svemu zna cenu, a nicemu vrednost. (Vajld)

 

Cuvajte se brbljivaca koji zrtvuju smisao radi praznih i gromkih reci. (Balzak)

 

Da bismo odrzali rec, najbolje je da je nikada i ne dajemo. (Napoleon)

 

Docekajmo vreme onakvi kako nas ono trazi. (Sekspir)

 

Govori ono sto koristi drugima i tebi, kloni se neozbiljnog govorenja. ( Franklin)

 

Istina se nikada ne moze reci tako da bi se razumela, a da joj se ne bi verovalo. (Blejk)

 

Izreku : « Cutanje je zlato », proturili su oni koji su se obogatili pricom. (Crncevic, N.)

 

Kad bi sa samog sebe svukao sve iluzije, ostao bi go. (Graf)

 

Ko laze za tebe, lagace i protiv tebe. (Narodna poslovica)

 

Ako se svi konopci pokidaju, covek vise nece moci ni da se obesi. (So)

 

Bolje je zasluziti a ne dobiti, nego dobiti a ne zasluziti. (Spenser)

 

Borbu je stvorila priroda, mrznju je pronasao covek. (Capek)

 

Coveka dusa uvek silnije boli nego kosti. (Gribojedov)

 

Gubitak iluzije je normalan, gubitak nade je tragedija. (Jevtusenko)

 

Iz vode obicno izlaze suvi oni kojima podje za rukom da je zamute. (Avercenko)

 

Jedna je pravda koja mora da se pravda. (Bulatovic)

 

Ko lopovi gleda kroz prste i sam je lopov. (Spanska poslovica)

 

Ko stedi potkovicu – izgubi konja. (Krilov)

 

Ko zna nije li smrt zivot, a zivot – smrt? (Euripid)

 

Masa sudi po spoljnom i vidljivom, zato sto samo to moze i da shvati. (Aristotel)

 

Najvise se podmazuje tocak koji najglasnije cvili. (Fiser, M.)

 

Nasilje koristi samo onima koji nemaju sta da izgube. (Sartr)

 

Ako ne mozes gneb savladati, pocinje on tebe da savladava. (Seneka)

 

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar covek. (Sekspir)

 

Ako ste na visokom polozaju pa vam neko laska, onda ili vas je prevario ili ce vas prevariti. (Pirandelo)

 

Ako uspemo da pobedimo svoje strasti, to je vise zbog njihove slabost nego zbog nase snage. (Cvajg)

 

Bavim se tudjim stvarima posto nemam svojih. (Horacije)

 

Biti zloban znaci svetiti se unapred. (Heltaji)

 

Bogatstvo menja cud, retko nabolje. (Latinska poslovica)

 

Bolja je casna skromnost, nego sramotno blagostanje. (Lao Ce)

 

Bolje da ti zavide, nego da te sazaljevaju. (Petrarka)

 

Bolje je patiti od istine, nego biti nagradjen za laz. (Leonardo)

 

Bolje je razumeti malo nego razumeti pogresno. (Frans)

 

Budite zahvalni savetima a ne pohvalama. (La Fonten)

 

Cast je nemoguce uzeti, moze se izgubiti. (Cehov)

 

Malo je koristi od ociju ako je um slep. (Bodler)

 

Moral zalazi zajedno sa suncem. (Ten)

 

Mudrost je kapital, ali lukavost uzima kamatu. (Heltaji)

Nada je san budnih. (Aristotel)

 

Najjaci je onaj covek koji ume da vlada svojim strastima. (Singer)

 

Najopasnije kod poluistina je neshvatljiva pojava da su uvek veruje pogresnoj polovini. (Buhvald)

 

Ne postoji apsolutna vrlina – postoje okolnosti. (Balzak)

 

Ne veruj coveku koji o svakom govori samo dobro. (Breht)

 

Nisu losa vremena, nego covek. (Darvin)

 

Odricati gresku – dvostruka je greska. (Monteskje)

 

Onaj ko tesko daje obecanje, vernije ga odrzava. (Gras)

 

Onaj ko zeli, a ne cini, radja otrov. (Karlajl)

 

Oni koji misle da se novcem moze ucinit sve, bez sumnje su sposobni da ucine – svasta za novac. (Morijak)

 

Ostani dosledan vrlini, to je uzviseno mucenistvo. (Balzak)

 

Plemenit covek prebacuje sebi, a prostak drugima. (Konfucije)

Zabava
Online radio
                    www.koceljeva.gov.rs
                    Ulica Nemanjina 74, 15220 Koceljeva
                    tel: +381 556 355 fax: +381 556 587