Index · Naslovna www.koceljeva.gov.rs
Meni
Istorijat opstine Koceljeva
Kulturno-istorijska
  zaostavstina

Koceljeva kroz vreme
   -Miocen
   -Paleolit
   -Neolit
   -Eneolit
   -Praistorijsko pismo iz     Tamnave
   -Metalna doba (Bronzano i     Gvozdeno doba)
   -Laten
   -Antika
   -Period seobe naroda
   -Srednji vek
   -Dolazak Slovena u     Tamnavu
   -Vizantija
   -Period ugarske dominacije
   -Macvanska banovina
   -Tamnava u sastavu srpske     srednjovekovne drzave
   -Sabacka banovina
   -Tamnava pod Turcima
   -Austro-Turski ratovi u     Tamnavi
Pop Luka Lazarevic
Boj na Svileuvi
Boj na Čučugama

 

Dobro dosli
 
Boj na Svileuvi

Boj na Svileuvi

Autor: Zoran A. Živanović

Kada je u pitanju Prvi srpski ustanak (pored opšte poznate činjenice da je on u Srbiji počeo ne Sretenje, 2/15. februara 1804. godine,paljenjem turskih hanova po Šumadiji od strane Karađorđa),malo je poznato da je prva veća bitka Prvog srpskog ustanka,jeste,upravo,čuveni “Boj na Svileuvi” koji je prvi tragičan uzrok katastrofalne posledice za opstanak Osmanskog carstva u Srbiji,tokom godina koje će uslediti.

“Boj na Svileuvi” jeste prva velika pobeda Srba nad Turcima od vremena turskog konačnog ovladavanja Srbijom,a posebno Posavotamnavom posle 1521. godine.Prva srpska pobeda nakon skoro tri preduga veka teškog i ponižavajućeg ropstva,došla je posle 5 dana vođenja ljutog boja u Svileuvi, od 23. do 28. februara 1804. godine. ( po starom kalendaru ). Eto žašto je Svileuva, u globalnim razmerama, istorijski bitna po sudbinu srpskog naroda.

To je činjenica kojoj dosadašnji istoričari nisu posvetili dovoljno pažnje,niti su se potrudili da je jasnije osvetle i pojasne.Zasigurno,Prvi srpski ustanak moralno je veoma značajno poduprt upravo velikom pobedom ustanika na Svileuvi,28. februara 1804. godine.Do sukoba je došlo pošto je, samo nekoliko dana po Karađorđevom pozivu Srbima da se prihvate oružja, Mus-aga Fočić – komadant grada Šapca, kada je doznao da se na Brankovačkom visu okupljaju ustanici i da nameravaju da krenu u napad na Šabac, zabrinut i uplašen plimom ustanika koji se opasno približavao Šapcu, zatražio pomoć od janičara Ali-bega Vidajića iz Zvornika.

Vidajić kao da je samo to čekao, sakupio je jedan odred sa oko 1000 bošnjačkih krdžalija iz Zvornika i Zvorničke nahije, prešao preko Drine u Loznicu, mobilisao veći deo Srba Jadrana i tada krenuo preko Valjevske nahije,obilaznim putem, kroz još neorganizovanu ustaničku odbranu, u pomoć opkoljenom Mus-agi u Šapcu. Pošto su ušli u poluprazno Valjevo, Turci su otpustili Srbe Jadrane i krenuli u Šabac, ali, opet, obilaznim putem, preko Beljina.

Međutim, 23. februara 1804. godine, te Turke koji su pošli u pomoć Mus-agi, na Beljinu presretnu i iznenade ustanici pod komandom Jakova Nenadovića iz Brankovine.Pošto su odbijeni na Beljinu, Turci se za Šabac upute preko Svileuve gde se, po njihovim saznanjima nalazio utvrđeni ustanički logor i gde ih je, kod kuća Lazarevića, čekao (kako su oni računali), bogat plen.Turci su upali u selo Svileuvu i počeli da ga pljačkaju, ali, tada su već pristigli i ustanici, isprečili se na putu turskog kretanja i prisilili Turke da prihvate borbu.Sledećih pet dana u Svileuvi je trajala jedna od prvih velikih drama Prvog ustanka, drama koja se za bosanske Turke završila tragedijom.

Turci su se nalazili u nedovršenom šarampovu (šancu) koji su pre toga ustanici gradili. Ustanicima je došlo u pomoć oko dve stotine vojnika koje je poslao prota Mateja Nenadović.Puškaranje je trajalo nekoliko dana, a Turcima je već počelo da ponestaje hrane i zato su otpočeli pregovore sa Srbima, izgovarajući se da oni nisu došli da se biju sa Srbima, već da vide zašto su se ovi podigli na ustanak. Ustanici su odobrili da šanac napuste Turci iz Bosanskog pašaluka, međutim kada su se sa njima pokušali da se izvuku Turci iz Beogradskog pašaluka, ustanici su napali i potukli i jedne i druge. Ova prva velika pobeda nad Turcima imala je izuzetan značaj za dalji tok ustanka. Vest o velikoj pobedi u Svileuvi snažno je osokolila moral ustanika u celoj Srbiji.

Tu, u Svileuvi, poginuo je i runjanski subaša Seidin, a koliko je bila snažna i uvržena silina turskog trovekovnog ropstva nad običnik srpskim narodom, govori i podatak da je u Svileuvi bilo ljudi koji nisu verovali da je uopste i moguće Turcina ubiti. Stanoje R. Filipović, u svojoj biografskoj studiji posvećenoj pop Luki Lazareviću piše:

“Pričaju da je ovde u Svileuvi posle boja pop Luka nagonio silom neke Tamnavce, koji u boji bili nisu, da zarobljene Turke pobiju, no oni nisu smeli Turcina ubiti. A kada im on (Luka) pripreti da će ju poubijati ako oni Turke odma ne ubiju,mada oni sa strahom pobiju Turke. I kad oni vide da od njine ruke mrtvi Turci pred njima leže, i da oni mogu Turčina kao Carskog sina ubiti, razvesele se, i tim i oni i mnogi drugi Srbi oslobodivši se docnije išli su u boj kao na svadbu, i Turke junački tukli.

Priča se da su pobijeni Turci sahranjeni, izgleda, u zajedničkoj grobnici na mestu gde se danas nalazi tzv. “Perića groblje” u Svileuvi, koje do tada nije uopste postojalo i koje je tek posle te inhumacije formirano.

 

Zabava
Online radio
                    www.koceljeva.gov.rs
                    Ulica Nemanjina 74, 15220 Koceljeva
                    tel: +381 556 355 fax: +381 556 587