Представници коцељевачке општине присуствовали су у Убу првој радионици пројекта “Риконект” из програма “Хоризонт 2020” који финансира Европска унија. Његов циљ је да унапреди европски референтни оквир за примену природом инспирисаних решења за смањење хидрометеоролошких ризика кроз демонстрацију, ширење и примену ових решења у руралним и природним срединама. “Риконект” промовише нову праксу заједничког стварања у планирању коришћења простора која повезује смањење хидрометеоролошких ризика са локалним и регионалним развојним циљевима на одржив и финансијски могућ начин.
На прошлонедељној радионици присутни су се бавили заштитом на сливу реке Тамнаве која је имала значајну историју поплава. О новим трендовима и решењима која се нуде данас у струци и науци на нивоу ЕУ говорила је, између осталих, проф.др Јасна Плавшић са Грађевинског факултета у Београду.
-Ради се о такозваним природом инспирисаним решењима која су замишљена да на неки начин буду инспирисана природом и да донесу различите врсте користи не само у области заштите од поплава већ и корист за ширу заједницу, за животну средину, да то буде једно опште, интегрално решење, прихватљиво за целу заједницу које ће да донесе и нове послове за туризам, рекреацију и економски развој за локалне самоуправе. Пројекат има и тај социолошки аспект и данашња радионица је посвећена аспекту прихватљивости решења за заједницу- рекла је професорка Плавшић.
Према њеним речима, слив Тамнаве је веома компликован са аспекта науке и велики изазов за стручњаке због своје конфигурације и утицаја, али и због неких недостатака попут недостатка мерења.
-Нама, стручњацима су потребна да би решења била што боља. Међутим, ту је у последње време ипак доста урађено. ЈП “Србија воде” су прошле године покренуле реализацију система за ране најаве за заштиту од поплава на сливу Тамнаве и прошириће га на цео слив Колубаре. То је добра ствар јер су инсталиране нове станице и то ће нама, стручњацима веома помоћи да се у будућности направе бољи модели и боља решења за овај слив – оценила је проф. др Плавшић и додала да рад са грађанима по питању заштите животне средине и нашег односа према њој треба да буде константан, али да и законодавство треба да буде ригорозније према прекршиоцима, да без изузетка адекватно санкционише бахате и немарне људе који остављају отпад где стигну.
Извор: портал Регионалне