Постанак и развој Коцељеве
Име насеља
Подручје коцељевачког краја било је подложно сталним променама. Од најранијих времена до данас ово подручје назива се Тамнава, јер река Тамнава својим средњим током протиче кроз овај крај. Име Тамнава је старо и помиње се још у писмима краља Жигмунда 1426. године као жупа у Мачви која захвата углавном „регио флуњио Тамнава“. Реч Тамнава према речима Ранке Куић је келтског порекла, а њено значење је: Река грозничаве (бесне) богиње Анаве или река богиње Ане са брежуљака. У XВИИИ веку, у доба аусртијске окупације Београдског Пашалука, већи део ове области био је саставни део палешког округа са центром у Палежу, данашњем Обреновцу, а мањи, западни део, шабачког дистрикта са средиштем у Шапцу. После Свиштовског мира, Тамнава је била подељена на источни и западни део, који су се звали истим именима и имали кнежеве наше народности. Шабачка Тамнава и тада је била у међама Посаво-тамнавског среза.
Насеље Коцељева је друмског карактера, настало поред пута Шабац-Ваљево, тако што се ипак формирао центар насеља(механе, занатске радионице, црква, школа и др.).У табеларном прегледу насеља и становништва турске управе из 1604, Суботица се помиње са пет кућа, а насеље Коцељева се уопште не помиње као такво већ као „Горња и Доња Спасојевица“. Под називом Коцељева, насеље се први пут помиње у спису палешког и шабачког дистрикта који је 1737. године саставила Београдска администрација, без даљих података. Само име Коцељева је добило по биљци „коцеља“(кисељак), које у овим крајевима има у изобиљу. Мада постоје и мишљења да је Коцељева добила назив по имању Кнеза Коцеља, као Коцељево имање.
Постанак и историски развој
Историјски развој насеља Коцељева тешко је посматрати изоловано и издвајати од осталих насеља Коцељевачког краја. Погодан географски положај овог подручја утицао је да оно буде насељено од праисторијског времена, прецизније, од времена старијег неолита (старчевачка култура), па у континуитету до римског освајања ових крајева(антички период). Од И до ИВ века нове ере Тамнава је била у склопу Римске империје, припадајући административној јединици-провинцији Панонија, чије је седиште било у Сирмиуму(данашња Сремска Митровица). Основни тип насеља биле су тзв. виле рустике, сличне данашњем мајуру или салашу, које су констатоване у селу Свилеуви, Доњем Црниљеву, Дружетићу. Преко територије овог краја ишао је и важан пут који је повезивао долину Саве са речним долинама Колубаре и Јадра. Поред путева била су мања утврђења-стражаре. Једна таква стражара откривена је на Белим ораницама у селу Дружетић крај Коцељеве. Из тог периода потичу налази римских остава у Свилеуви и Доњем Црниљеву. У Свилеуви је откривено око 21.000 римских новчића, а у Доњем Црниљеву око 3.000 комада.
У селу Голочело, у пределу Цветковца налзе се остаци праисторијске керамике,кременог и каменог алата. Насеље припада неолитском добу. Локалитет „Кулача“ налази се у селу Градојевић, величине кружног узвишења од 50 м, а висине 2 м. Око узвишења је шанац дужине 2 м. И овај локалитет, временски припада насељу на прелазу из неолита у метално доба као и локалитети „Ободњак“ и „Вис“ у селу Дружетић.
За локалитет „Мрамор“, Љуба Павловић забележио је причу да је у селу Љутицама била кула Љутице Богдана. Околину мештани називају Виноградима Љутице Богдана.
У средњем веку, на овој територији у доба постојања Мачванске бановине и у време деспотовине, помињу се жупе, посебно жупа Тамнава, која је у првој половини XВ века укључена у новоосновану Шабачку нахију. Према првом турском попису 1528. године Шабачка нахија је била подељена на три кнежевине.Кнежевина кнеза Драгића, сина Вукосава, из села Предворице имала је 38 села са 13 примућура. Насеља у долини Тамнаве била су:Свилеуха(Свилеува), Голочел(Голочело), Градојевић, Бресница, Љутице и Спасојевица Горња(Коцељева). Период робовања под Турцима био је прекидан аустро- турским ратовима 1683-1699, ратом 1716-1739 и 1787-1791 година.
У Тамнави која је 1718. године припадала Шабачком дистрикту, пописана су села: Коцељева(9 кућа), Црниљево(9 кућа), Каменица(9 кућа), Градојевић(10 кућа), Галовић(2 куће) и Љутице(9 кућа).
Почетком XВИИИ века, Тамнава је играла изузетну улогу на подручју северозападног дела Србије. Плодне равнице тамнавских и посавских села привлачиле су пажњу турских ага и бегова, а нарочити велики стратегијски значај за турског освајача имала је комуникација Шабац-Ваљево, што је довело до многих сукоба између Срба и Турака.
У стварању услова за дизање Првог српског устанка и његов каснији ток, велики значај имао је поп Лука Лазаревић (1774-1852), најпознатија личност овог краја из тог периода. Рођен у Свилеуви, селу удаљеном 9 км од Коцељеве, међу првима се придружио устанку 1804. године. Поп Лука Лазаревић нарочито се истакао у боју на Свилеуви када се са својом војском утврдио на Гомилици и допринео једној од првих победа над турском војском, односно омогућио да устаници ослободе Ваљево, а у јуну исте године постављен је заједно са протом Матејом Ненадовићем за команданта секора на Дрини.
За време Другог српског устанка Коцељева је била у склопу Шабачке нахије. Априла 1816. године за нахијског кнеза постављен је Милошев брат, Јеврем Обреновић, чији је конак био у Коцељеви.
Деведесетих година XИX века, у време када се у Коцељеви налазио Јанко Веселиновић, она почиње да прима обележја варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и две ковачке радње. Јанко Веселиновић је био учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Марта 1889. године изабран је за председника општине и на тој дужности остао до септембра 1890. године. Људи овог краја оставили су снажан утисак на књижевника Јанка Веселиновића, па их је трајно забележио у својим најпознатијим приповеткама.
У време Првог светског рата, народ Коцељеве делио је судбину осталих делова Србије. Велике битке(Церска и Колубарска) вођене су у непосредној близини ове територије, а у њима су бројно учествовали и становници Тамнаве. Из села Драгиња, Степа Степановић-командант Друге армије, руководио је Церском битком.
На брду Жућак, изнад Коцељеве вођена је битка између наших и непријатељских снага, а налазећи се близу фронта, становници околних места вукли су топове на Цер и довлачили рањенике у Драгиње и Коцељеву. У периоду између Првог и Другог светског рата Коцељева се још више развијала, а њен живот постајао интезивнији и разноврснији.Коцељева је 1924. године добила статус варошице.