Географски положај Коцељева
Општина Коцељева се налази у плодној Тамнавској равници у северозападном делу Централне Србије. Окружена је Колубарским басеном на истоку, Мачвом и Поцерином на западу, Сремом на северу, планинским побрђем Влашића и ваљевске Подгорине на југу. Обухвата јужни део Посавотамнаве која за разлику од других географских целина није јасно географски дефинисана. У административном погледу припада Мачванском округу у чијем саставу су још општине Богатић, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник, Шабац и Владимирци.
Коцељева припада северно умереном појасу, и налазе се на 44°28´ северне географсеке географске ширине и 19°48´ источне географске дужине.
Општина Коцељева се простире на 257 км2 Тамнавске равнице, од чега пољопривредне површине заузимају 18.766 ха, а шумске 5.707. На површини Коцељева живи 15.635 становника у 17 насељених места: Баталаге, Брдарица, Бресница, Галовић, Голочело, Градојевић, Доње Црниљево, Драгиње, Дружетић, Зукве, Каменица, Коцељева, Љутице, Мали Бошњак, Свилеува, Суботица и Ћуковине. Граничне општине су Шабац и Владимирци на северу, општина Уб на истоку, општине Ваљево и Осечина на југу и општина Крупањ на западу.
Административни, привредни и културни центар општине је варошица Коцељева лоцирана у долини Тамнаве и Раснице, на просечној надморској висини на око 200 м, удаљена 31 км од Ваљева и 37 км од Шапца. Само насеље Коцељева се простире у алувијалној равни коју је створила река Тамнава са својим притокама ,а и једним малим делом захвата северне и источне падине последњих огранака Влашића.
Насеље се пружа правцем северозапад-југоисток. Са западне и јужне стране, Коцељева је заштићена огранцима Влашића, док је са севера и истока отворена према Сави и Колубари, те је знатније изложенија северним климатским утицајима коју владају Посавини.
Изузетну повољност географског положаја насеља Коцељева представља и његова саобраћајна повезаност са општинама у окружењу, њиховим центрима и шире. Наиме кроз Коцељеву пролази магистрални пут од Шапца према Ваљеву, одакле један крак продужава за Пожегу-Ужице-Златибор до Јадрана, други излази код Ћелија на Ибарску магистралу, а трећи крак од Ваљева иде на запад према Лозници. Осим ових путних праваца значајни су и путни правци који се из Коцељеве или недалеко испред идући од Шапца, одвајају од пута Шабац-Ваљево, тако што један излази код Уба на пут Обреновац-Словац, а други код Бањана на пут Дебрц-Уб. Што се тиче путног правца Коцељева-Доње Црниљево тиче он излази код Галовића на пут Шабац-Осечина.
Положај у односу на туристичка и историјска обележја је такође значајан фактор просторне интеграције и развоја насеља и општине Коцељева. У Коцељеви доминира биста народног хероја Миће Станојловића. У Драгињу, у близини школе, налази се спомен-биста Степи Степановићу, а недалеко још увек стоји камени сто са кога је Степа Степановић командовао Церском битком. Као и у другим крајевима Србије и у коцељевачком крају,основна писменост, често и једина,стицана је по црквама и манастирима. Цркву „Вазнесења Господњег“ за коју знамо да је постојала у селу Црниљеву градио је поп Јован Поповић са становницима села Голочело, Галовић и Црниљево. У Гају налазе се остаци цркве која је веома стара и настала је у доба деспотовине, односно пре доласка Турака у ове крајеве. Изнад Коцељеве, на гробљу се налазе остаци старе цркве-манастира. Највероватније да се ради о средњовековној цркви. У окружењу су познати историјско-туристички центри као нпр. Дивчибаре, Бање Врујци, Бела Црква, Текериш, манастир Каона, Бранковина и др. Религиозни објекти и национални споменици имају своју потребну мисију и просторни утицај на бројне активности.