Протеклог викенда варош на обалама Тамнаве угостила је на хиљаде учесника и посетилаца 13.Фестивала зимнице, који се сваке године крајем септембра месеца одржава у организацији општине Коцељева.
Долазак на ову привредно-туристичку манифестацију, у жељи да се осети укус природе и пазари храна припремљена по бакиној рецептури, постала је традиција за многе. Домаћини истичу да им је драго да се сусретну и дочекају старе пријатеље, али се једнако радују и новим гостима.
Приликом свечаног отварања овогодишњег сајма прерађевина од воћа и поврћа председник општине Коцељева Душан Илинчић оценио је да су гарант добре зимнице штандови пуни квалитетних производа који на манифестацију сваке године доводе старе али и нове купце, те да је тако и овога пута.
Задовољство због великог броја гостију, пристиглих са свих страна, изразио је и помоћник председника општине и члан организационог одбора Владимир Матић.
-Манифестација је покренута, пре свега, због локалних произвођача и жеље да им се омогући да на што бољи начин пласирају своју робу, прошире тржиште. Међутим, врло брзо је та прича прерасла локалне оквире и интересовање прерађивача из других крајева је постало велико. Подсетићу да смо прве године једва убедили седам домаћица из Коцељеве да изложе своју зимницу како бисмо покренули превасходно женско пољопривредно предузетништво. Све је то било стидљиво и скромно- подсетио је Матић.
Данас су прилике потпуно другачије. Све је већи број прерађивача на локалном нивоу, али и оних који нису са подручја коцељевачке општине, заинтересовано за учешће на Фестивалу зимнице. Некада су домаћице из тамнавског краја производиле тек 3-4 хиљаде тегли, а данас количине достижу и 120 хиљада јединица производа у току једне сезоне која почиње већ у пролеће, са првим плодовима. Позитивни ефекти ове манифестације, према речима организатора, нису само у производњи зимнице већ и у области воћарства и повртарства.
-Многи локални произвођачи су најпре покренули производњу зимнице тако што су куповали сировину. У међувремену, та слика и пракса се полако мењала. Када су схватили да је економска вредност производа далеко већа ако производе сировину у свом домаћинству, почели су да подижу пластенике и воћњаке. Као локална самоуправа настојимо да им омогућимо едукације како би се правилно развијали и из овог посла извлачили максимум, ишли у корак са временом, разумели важност маркетинга у читавом процесу- рекао је Владимир Матић и додао да је овогодишњи фестивал окупио нешто већи број излагача у односу на претходну годину те да је око 210 понудило своје производе, од којих је и до 150 прерађивача воћа и поврћа.
Међу локалним произвођачима који од прве манифестације учествују као излагачи је домаћинство Ђурђевић из Каменице. У понуди имају широку палету производа, од слатког, преко киселог и сланог до љутог програма.
-У нашем домаћинству производе се разна слатка, џемови, сирупи и сокови, ајвар љути и благи, пеглане паприке, феферони…заиста има свега. Припрема зимнице креће чим почну први плодови у пролеће, већ у мају. И онда нема заустављања до средине новембра. У току једне сезоне прерадимо на тоне воћа и поврћа и произведемо до 1,7 хиљада јединица. Цела породица учествује активно у производњи зимнице а највећа помоћ потребна је приликом чишћења печених паприка за припрему ајвара. У том процесу се често прикључе пријатељи, рођаци, комшије- каже Десанка Ђурђевић и напомиње да је ајвар и даље најтраженији производ који је продавала по цени од 850 динара.
На штанду код гостију из околине Ваљева овај производ купци су пазарили по цени од 900 динара. Породица Лазаревић из села Равња прерадом воћа и поврћа бави се осам година. Из свог богатог асортимана са поносом издвајају ајвар и купиново вино које им је, кажу, заштитни знак.
-Што се тиче пласмана производа, ми смо задовољни. Развили смо посао постепено. Прве године смо били у минусу, наредне стигли до нуле и били срећни што не послујемо са губитком, а зарада је почела да стиже тек треће године. Сада, Богу хвала, немамо већих проблема што се тиче позитивног пословања. Здрав бизнис и није могуће развити преко ноћи и мора да прође најмање три године како би се ствари поставиле на своје место. И оно најбитније, ништа не може без рада. Рада има доста уложеног у све оно што ми производимо- открива Ивица Лазаревић.
Извор: Регионалне