Тамнавски писци

У својој дугој историји, на територији данашњег подручја општине Коцељева, деловао је, и још увек делује, и један број писаца који за последицу свог интелектуалног рада имају публиковане различите жан-ровске и тематске садржаје у различитим формама.

У овај кратки преглед писаца општине Коцељева (из чисто практичних разлога), биће увршћени само они писци који испуњавају следећа два основна и најважнија критеријума, а то је:

да рођењем припадају данашњој територији општине Коцељева; и
да имају најмање једну (у целости) публиковану књигу чији су они једини аутор.

Сви они писци општине Коцељева који не испуњавају ова два основна и најважнија услова, неће бити наведени у овом прегледу писаца општине Коцељева. Разлози за овакав став су (само и једино), чисто практичне природе.

Од ова два основна критеријума одступљено је једино у следећим случајевима:

Када је место рођења у питању као у случају Лазара Теодоровића из Каоне и Јанка М. Веселиновића из Салаша Црнобарског. Они су уврштени у овај преглед због свог огромног историјског значаја, а и због чињенице да су се женидбом из Свилеуве везали за овај крај и да су на тај начин велики део свог живота и радног века провели на територији општине Коцељева (у Свилеуви и Коцељеви), па их народ овог краја сматра за своје.
Када је у питању критеријум везан за неопходно поседовање сопствене штампане књиге, одступање је извршено само у случају поп Луке Т. Лазаревића из Свилеуве и Лазара Теодоровића из Каоне, због једноставне чињенице да се у нихово време, тј. на самом почетку XIX века (током Првог и Другог српског устанка), књиге у Србији нису ни штампале, већ још увек само преписивале, па дела њихове тадашње писмености и интелекта нису ни имала шансу да буду штампана у форми књиге.

Писци општине Коцељева биће наведени хронолошким редоследом заснованим на првенству рођења. Из њихове биографије навешће се само најосновнији подаци са свим њиховим публикованим књигама, без појединачних ауторских радова штампаних којекуде. Такође, неће се улазити у вредоносне судове публикованих дела, нити ће се правити њихова тематска или жанровска разлика.

Списак писаца општине Коцељева:

• поп Лука Т. Лазаревић, 1774-1852;
• Лазар Теодоровић, 1781-1846;
• Никанор (Никола) Г. Ружичић, 1843-1916;
• Лука И. Лазаревић, 1
• Јанко М. Веселиновић, 1862-1905;
• Марко В. Ружичић, 1900-1939,
• Војин Ј. Лукић, 1919-1997;
• Даница Панић, 1922-
• Милован Д. Илинчић, 1924-
• Илија М. Мићић, 1927-
• Јанко Радовановић, 1928-
• Богдан Ђ. Секендек, 1930-
• Миљко С. Филиповић, 1931-2003;
• Љубомир И. Јовановић, 1934-

• Ранко Д. Ђукић, 1935-
• Марко Павловић, 1936-
• Атанасије (Зоран) М. Јевтић, 1938-
• Крстивоје Илић, 1938-
• Војин Марковић, 1943-
• Мирко С. Ивановић, 1948-
• Бранислав С. Недељковић, 1949-
• Славко Б. Живановић, 1950-
• Момчило Ж. Исић, 1952-
• Миленко Марковић, 1957-
• Милош Антонић, 1961-
• Зоран А. Живановић, 1963-
• Александар Павловић, 1974-

Војвода – поп Лука Т. Лазаревић из Свилеуве
1774-1852
Свештеник, устаник, херој, државни службеник и функционер

Најписменијих човек у тамнавском крају почетком XИX века; Легендарни устаник, борац и високи официр из времена
Првог српског устанка (1804-1813); Командант града Шапца; Члан и председник шабачког магистрата (суда);
Карађорђев војвода;
Изгнаник пуних 20 година у Русији; Побуњеник и сужањ;
Високи државни функционер у Државном савету Србије

Умро је у Шапцу у добокој старости, 29. априла1852. године; Сахрањен је уз јужни зид у порти шабачке цркве.

Његова Тамнава одужила му се спомеником у његовом родном селу Свилуви 1954. године. У многим градовима широм земље Србије улице су назване по поп Луки Лазаревићу, па и у Коцељеви.

Дела:

Пресуде;
Протокол шабачког Магистрата;
Коресподенција.

Лазар Теодоровић из Каоне
1781-1846
Богослов

Један од најобразованијих људи у Србији почетком XИX века; Писар код кнеза Јакова Ненадовића током
Првог српског устанка (1804-1813.); Изгнаник у Русији; Зет обер-кнеза Ранка Лазаревића из Свилеуве; Писар у кнежевској канцеларији у Крагујевцу код српског књаза Милоша Обреновића; Угледни домаћин на имању своје жене Марије у Свилеуви; Члан окружне управе и суда у Шапцу; Министар правосуђа Србије; Функционер Државног савета Србије;
Први српски амбасадор (капућехаја) у Цариграду, данашњем Истамбулу ;

Умро 1846. г. у Истанбулу где је и сахрањен, у порти цркве св. Петке у (Х)асћоју.

Дела:

Коресподенција

Никанор (Никола) Г. Ружичић из Свилеуве
1843-1916
Теолог

Богослов; Духовник; Капелан; Монах; Синђел, професор на Богословском факултету у Београду; ректор београдске Богословије; Епископ Жички; Теолог; Филозоф; Епископ Нишки; Државни саветник; члан Српске краљевске академије у Новом Саду; члан Научног друштва у Новом Саду; бавио се историјом српске цркве, описом српских манастира и старих рукописа, канонским правом и етичким и филозофским питањима и беседништвом. Писао је путописе и пасторалне посланице.

Сву своју имовину завештао је просвети и библиотеци београдске Богословије. Након оснивања Богословског факултета у Београду, у његовој кући отворен је први интернат студената богословије у Србији.

Умро је 16. октобра 1916. године у Београду где је и сахрањен.

Књиге:

Номоканон о браку, Београд, 1880.;
Номоканон српске цркве, Београд, 1882.;
Примери сродства, Загреб, 1893.;
Историја српске цркве, књига 1-2, Загреб-Београд, 1893-1895.;
Разлика филозофске етике од хришћанске етике, наука о моралу човечијем, Београд, 1885.;
Таблице разноврсних примера сродства, Београд, 1886.;
Развалине манастира св. архангела Михаила на Превлаци, Београд, 1894.;
Гросс-зупан Степхан Немања унд сеине бедеутунг фур ден сербисцхен стат унд дие сербисцхе кирцхе, Јена, 1897.;
Именик-Каталог, Београд 1897.;
Путне белешке с пута, Ниш, 1900.;
Сродственик, Београд, 1906.;
Књижевна дела епископа нишког Никанора, књиге: 16, 17, 18, и 19, Ниш, 1907-1909.

Поред свега наведеног, епископ Никанор Ружичић публиковао је у форми посебних издања још и 3 беседе, 14 посланица, 2 канонске расправе, као и 50-так чланака у различитим часописима и листовима.

Лука И. Лазаревић из Свилеуве
1857-1936
Историчар-Филолог

Добровољац у српско-турском рату (1877-1878); Професор и директор у гимназијама широм Србије; Члан Главног просветног савета и члан Испитне комисије за полагање професорских испита, као и председник Професорског друштва Србије; Као члан радикакне странке био је секретар у Народној скупштини Краљевине Србије, затим и краљев посланик; Референт за основну наставу у Министарству просвете у Београду; Министар просвете Краљевине Србије .

Умро је 19. јуна 1936. године у Београду, где је и сахрањен.

Књиге:

Краљевић Марко, Пожаревац, 1885.;
Фрамасони у просвети, Београд, 1895.;
Споменик, књига 1-2, Београд, 1897-1898.;
Српска историја са сликама за ИВ разред основне школе, Београд, 1900/1901/1903.;
Узор-витез поп Лука Лазаревић, 1900.;
Слике у речи, Београд, 1913.;
Ми и деца, Београд, 1914.;
Белешке из окупираног Београда, Београд, 1919.;
Из наше градине, Београд, 1921.;
Приповетке И – ИИИ, Београд, 1924/25/26.;
Кнез Ранко Лазаревић, Београд, 1926.;
Мали поменик, Београд, 1933.;
Наши старији у причама, Београд, 1936.

Поред свега наведеног, Лука И. Лазаревић објавио је још и 74 чланка у разним часописима и листовима.

Марко В. Ружичич из Свилеуве
1900-1939
Свештеник

Парох у Свилеуви, Лојаницама, Кујавици и Заблаћу; У Шапцу, испред режимске Југословенске радикалне заједнице постаје народни посланик у Скупштини Краљевине Југославије; Објављивао је духовну поезију у листу Глас цркве.

Умро је у Београду при операцији слепог црева, 1939. године. Сахрањен је у ,,Перића гробљу“ у Свилеуви.

Књиге:

Светлост живота, Шабац, 1926.

Војин Ј. Лукић из Суботице
1919-1997
Правник

Члан Комунистичке партије Југославије; Добровољац и активни борац у Народно-ослободилачком рату као припадник Ваљевског партизанског одреда, затим, у Првој Партијској и Другој Крајишкој бригади; Службеник у ОЗНА и начелник Службе безбедности града Београда; Државни секретар за унутрашње послове Социјалистичке Републике Србије; Робијаш током комунистичких чистки да би био аболиран одлуком Савезне скупштине СФРЈ; Радио као адвокат у Београду.

Одликован орденима: ,,Орденом заслуга за народ I и II реда“; ,,Орденом за храброст“; Орденом партизанске звезде II реда“; ,,Орденом братства и јединства I реда“; Орденом рада I реда“; и ,,Орденом Републике I реда“.

Умро је у Београду 1997. године, а сахрањен у селу Суботици.

Књиге:

Сећања и сазнања на Александра Ранковића и Брионски пленум, Титоград, 1989.;
Брионски пленум и обрачун са Александром ранковићем – сећања и сазнања, Београд, 1990.

Даница Панић из Коцељеве
1922-
Филолог

Наставу из предмета Српскохрватски језик и Југословенска књижевност предавала у основним школама у Владимирцима и Шапцу и у Педагошкој академији у Шапцу; Поезију објављивала у листовима: Глас Подриња; Просветни преглед; Глас са Дрине; Зорка; Колоквијум; Основац; Први кораци; Наша школа; Тамнавско звонце; Уствари; Подриње; Име; Венац; Провинција; Сава; Мостови; Годишњак Међуопштинског историјског архива Шабац; и у: Зборнику радова Педагошке академије Шабац;

Као пензионер живи и ради у Шапцу.

Књиге:

Зов Ливада, Шабац, 1983.;
Рој Милије Горданића, Шабац, 1996.;
Руже и ждралови, Рума-Београд, 2001.;
Записи, Шабац, 2002.

Милован Д. Илинчић из Суботице
1924-
Историчар

Референт за стручне школе Повереништва просвете у Београду; Професор из предмета Историја у Средњој пољопривредној школи у Ваљеву; Педагошки саветник и Просветни инспектор за наставу историје у основним и средњим школама на подручју Колубарског региона; И Милован Илинчић је један (поред свих других), од најзаслужних Тамнаваца који су се залагали и ангажовали да се у Коцељеви сагради Средња школа; Награђен са ,,Септембарском наградом града Ваљева“;

Као пензионер живи и ради у Ваљеву.

Књиге:

Ваљево-град устаника, Ваљево, 1967;
Хроника села Рајковић, Мионица, 1969.;
Хронологија догађаја Народно-ослободилачког рада (1941-1945) на територији Коцељевачке општине; Коцељева, 1971.;
Баталаге у народно-ослободилачком рату, Коцељева, 1971.;
Педесет година рада Средње пољопривредне школе у Ваљеву, Ваљево, 1972.;
Основне школе у ваљевском крају, (коаутор), Ваљево, 1986.

др Илија М. Мићић из Коцељеве
1927-
Геолог

Свој радни век проводи у Заводу за геолошка и геофизичка истраживања Републике Србије у Београду; Радећи у заводу Илија М. Мићић је и магистрирао, а докторску дисертацију под насловом ,,Контактне пмеуматолитске и хидротермалне промене у вулканским стенама копаоничке области“ одбранио је на Рударско-геолошком факултету у Београду; Са својим самосталним радовима учествовао је у раду већег броја Конгреса геолога Југославије; Учествовао је два пута у раду Конгреса геолога Карпатско-Балканске асоцијације; Делегиран је на XXVII Светзски конгрес геолога у Москви; Активно се бави научно-истраживачким радом на решавању различитих геолошких проблема у источној Србији и на Копаонику. Посебно се бави изучавањем и публиковањем магнетизма у источној Србији и на Копаонику за шта је добиои низ похвала и признања, како у земљи, тако и у иностранству.

Као пензионер живи у Београду.

Књиге:

Контактне пмеуматолитске и хидротермалне промене у вулканским стенама копаоничке области, Београд, 1978.

Поред наведеног, др Илија М. Мићић је објавио још и 27 стручних и научних радова из области геологије.

Јанко Радовановић из Коцељеве
1928-
Теолог

Службеник Српске православне богословије у Призрену; Кустос у Музеју српске православне цркве у Београду; Библиотекар-библиограф у Библиографском одељењу Народне библиотеке Србије у Београду; Члан Матице српске; Истраживач у Балканолошком институту Српске академије наука и уметности у Београду, где је и пензиониосан; Истражује у манастиру Хиландару, на Светој гори у Грчкој, затим, у музејима Атине, у Мистри и Гереки на Пелопонезу у Грчкој, затим, и на Косову и Метохији, у Прилепу, у манастирима Зрзе и Нерези; Учествује у раду научних скупова које ораганизује Балаканолошки институт САНУ у Београду, као и на на међународним научним скуповима на којима подноси своје реферате;

Књиге:

Свети Никола – његово житије и чуда у српској уметности, Београд, 1987.;
Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XV века, Београд, 1988.;
Монашка житија на фрескама припрате краља Милутина у Хиландару, Србиње-Београд-Ваљево, 1999.

Богдан Ђ. Секендек из Доњег Црниљева
1930-
Историчар

Предавао историју у Драгињу и Шапцу; Стекао звање: Педагошки саветник; Директор здружених основних школи у Шапцу; Стручне радове објављивао у листовима: Просветни преглед; Настава историје; Педагошка стварност; Економика школе, и у листу Глас Подриња.

Као пензионер живи и ради у Шапцу.

Књиге:

Историјска читанка наших нарави, Шабац, 1990;
Први српски устанак у Подрињу, Мишар-Шабац, 1999.;
Две златне године ФК ,,Мачва“, (коаутор), Шабац, 2000.;
Ратна лукавства кроз историју; књига I, Мајур-Шабац, 2003.;
Мале случајности великих историјских догађаја, књига II, Мајур-Шабац, 2003.;
Мање познато, али, занимљиво, књига III, Мајур-Шабац, 2003.;
О неким историјским личностима, књига IV, Мајур-Шабац, 2003.

Поред свега наведеног, Богдан Ђ. Секендек је написао и публиковао и велики број чланака из педагошке праксе и завичајне историје.

Миљко С. Филиповић из Коцељеве
1931-2003
Филолог

У основној школи у Коцељеви предавао предмет: Српскохрватски језик и југословенска књижевност; Директор основних школа општине Коцељева; Стекао звање: Педагошки саветник; За свој рад добио је низ признања, похвала и захвалница.

Умро је у Коцељеви 2003. године где је и сахрањен.

Књиге:

Основне школе општине Коцељева, Коцељева, 1992.

Поред наведеног, Миљко С. Филиповић је објавио и неколико чланака и приказа.

Љубомир И. Јовић из Коцељеве
1934-
Правник

Секретар Одбора за друштвено-политички систем Извршног већа Социјалистичке Републике Србије у Београду; Члан уредништва часописа ,,Општина“ у Београду; Сарађивао на пројектима: ,,Велики правни приручник, Београд, 1977.“; и ,,Правна енциклопедија, Београд, 1980.“.

Као пензионер живи и ради у Београду.

Књиге:

Законодавни поступци у скупштинама друштвено-политичких заједница, Београд, 1974.;
Законодавна и самоуправна регулатива, Београд, 1983.;
Методологија припреме правних аката, Београд, 1985.

Поред наведеног, Љубомир И. Јовић је публиковао и око 100 стручних расправа и чланака у многим листовима и часописима.

Ранко Д. Ђукић из Љутица
1935-
Филолог

Уредник листа Вискоза у Лозници; Стални дописник дневног листа Политика из Приштине; Сарадник, па уредник рубрике у дневном листу Политика; Заменик главног и одговорног уредника у листу Илустрована политика; Секретар Службе за информације и документацију Скупштине Југославије, одакле је и пензионисан; Хумористичке текстове објављује у листовима: Јеж, Ветрењача и Чивија; Хумористички и драмски текстови извођени су му у многим забавним емисијама Радио-Београда; Један је од покретача шабачког књижевног часописа У ствари; Утемељивач је и члан Групе за хумор и сатиру Семафор; Добитник је више књжевних и новинарских признања, а одликован је и Орденом рада.

Књиге:

Опроштај са реком, Приштина, 1977;
Топли зец у Ослу, Београд, 2004;
Шта се десило на Косову, (коаутор), Београд, 1999.

Писац је и два позоришна комада: ,,Срушимо позориште“ и ,,Праља са Дичине“.

Ранкови прилози заступљенио су у делима: Антологија југословенских епиграма; Избор текстова из емисије Веселе вечери Радио-Београда; и Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури.

Поред свега наведеног, Ранко Д. Ђукић аутор је и 40 фељтона и чланака у домаћим листовима и часописима.

Ранкова дела превођена су на више страних језика.

Марко Павловић из Драгиња
1936-
Теолог

Као свештеник служио је у Шабачкој Каменици, Накучанима и Коцељеви; Парох у Епархији Шабачко-Ваљевској у Шапцу; Стекао чин Проте; Своје радове прота Марко Павловић је објављивао у листовима: Гласник Српске православне цркве; Православље; Весник; Глас Подриња; Шабачка седмица; Шабачка ревија; Глас цркве; Пољопривредне новине; и Ваљевац; Живи и ради у Шапцу.

Књиге:

Манастир радовашница, Шабац, 1991.;
Манастир Докмир, (коаутор), Шабац, 1991.;
Манастир каона, (коаутор), Шабац, 1996.;
Манастири шабачко-ваљевске епархије, Шабац, 1998.;
Са својим народом, Шабац, 1998.;
Песма и молитва, Шабац, 2000.;
Црква и парохија Накучанска, Београд, 2002.;
За крст часни, Шабац, 2004.

Поред свега наведеног, прота Марко Павловић аутор је и великог броја чланака публикованих по локалним листовима и часописима.

др Атанасије (Зоран) М. Јевтић
из Брдарице
1938-
Теолог и монах

Магистрирао на теолошком факултету у Атини где је и докторирао одбранивши докторску дисертацију под насловом: ,,Еклисиологија светог Апостола Павла“; Предавач на духовној академији у Паризу; Професор на Богословском факултету српске православне цркве у Београду; Епископ Банатски са седиштем у Вршцу; Епископ Захумско-Херцеговачки и приморски са седиштем у Требињу; Учесник је многих домаћих и међународних скупова из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе; Преводи патристичка дела са грчког, старословенског и других језика; Приређивач је комплетних дела преподобног оца Јустина Ћелиског (Јустина Поповића), као и капиталног издања ,,Задзжбине Косова“; Живи и ради у манастиру Тврдош код Требиња у Босни и Херцеговини.

Књиге:

Еклисиологија светог апостола Павла, 1967.;
Од Косова до јадовна, 1984.;
Патрологија, 1984.;
Трагање за Христом, 1989.;
Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941 до 1990. године, 1990.;
Великомученички Јасеновац, 1990.;
Духовност православља, 1990.;
Досије Косово, 1991.;
Богородица – четири хомилије светог Јована Дамаскина, 1991.;
Христос – почетак и свршетак, 1991.;
На путевима отаца, Том I и II, 1991.;
Богословље светог Саве, 1991.;
Свети сава и косовски завет, 1992.;
Бог се јави у телу, 1992.;
Српски завичај, 1993.;
Знак препоречни, 1994.;
Поуке доброг старца Клеопе, 1994.;
Књиге Макајевске, 1995.;
Загрљај светова, 1996.;
О следовању светим оцима, 1996.;
Српски православни буквар, 1997.;
Распета Херцеговина, 1997.;
Православни икуменизам, 1998.;
Учење апостолских отаца;
Живо предање у цркви – руковети са њиве Господње, Том I и II;
Пшеница и кукољ на њиви Господњој, Том I и II;
Аскетика, 2002.

Поред свега наведеног, епископ др Атанасије М. Јевтић аутор је и око 200 богословских текстова на српском и страним језицима.

Крстивоје Илић из Брдарице
1938-
Филолог и песник

Један од најпознатијих српских песника; Скоро да нема ни једног литералног часописа у којем песник Крстивоје Илић није објављивао своју поезију; Заступљен је у најзначајнијим антологијама, читанкама и изборима лектире; Поезија му је превођена на многе светске језике; Добитник је многих књижевних признања, а последње три су: ,,Печат вароши Сремско-Карловачке“; ,,Вишњићева повеља“; и ,,Круна деспота Стефана“.

Живи и ради у Шапцу.

Књиге:

Раздор у слуху руже, Београд, 1973.;
Лабудови над Вила-Леском, Београд, 1977.;
Јастреб на нишану, Београд, 1980.;
Елегије из пшредграђа, Ниш, 1982.;
Коласте аждаје, Београд, 1985.;
Приговор Орфеју, Београд, 1987.;
Елегије из казамата, београд, 1989.;
Мале љубавне песме, лозница, 1989.;
Јесењи предели, Београд, 1990.;
Катрени о вину, Ниш, 1990.;
Пролеће у Драгињу, Ниш, 1994.;
Мишарске елегије, Београд, 1995.;
Сазвежђе ариљског анђела,;
Пелен и мелема,;
Сабор бесмртника, Шабац, 1999.;
Стихови и ноте,;
Мишарска битка, Шабац, 2000.;
Дечак из Вила-Леске, Рума, 2004.;
Елегије над горама и водама, Београд, 2004.

Војин Марковић из Свилеуве
1943-
Филолог;

Професор из предмета: Српскохрватски језик и југословенска књижевност у гимназији у Ваљеву;
Сели се из земље, прво у Париз, па, затим, у Америку. Данас живи у Кристал Лејку крај Чикага;
У Паризу завршава позоришну академију ,,Сара Бернар“;
У Америци, на колеџу Колумбиа завршава и одсек за телевизијску продукцију;
Прозу пише на српском и енглеском језику;
Живи и ради у Америци.

Романи:

Сан на Конвеј Роуду, Горњи Милановац, 1989.;
Шапутања анђела, Горњи мМилановац, 1991.;
Три српске главе;
Кобјета;
Љубав и рат, Београд, 1999.;
Антонија;
Света земља.

Драме:

Симонида;
Новембар у пламену,
Антигона.

др Мирко С. Ивановић из Дружетића
1948-
Професор;

Пољопривредни инжињер; Асистент на Пољопривредном факултету ну Земуну; Магистар пољопривредних наука и асистент на катедри за Фитопатологију биљака на Пољопривредном факултету у Земуну; Доктор пољопривредних наука и доцент на катедри за Фитопатологију биљака на Пољопривредном факултету у Земуну; Ванредни, па редовни професор на катедри за Миукозу биљака катедри за Фитопатологију биљака на Пољопривредном факултету у Земуну; Свој научно-истраживачки рад представљао на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству; Ментор многобројних дипломских, магистарских и докторских радова; Рецезент преко 20 уџбеника, монографија, студија и пројеката;
Директор Института за заштиту биља у Београду; Секретар Српског пољопривредног друштва; Уредник часописа ,,Заштита биља“ и ,,Архив“; Члан Издавачког савета часописа ,,Заштита биља“ и ,,Билни лекар“; Председник Савезног савета за заштиту биља; Помоћник министра за заштиту биља у Савезном министарству пољопривреде; Руководилац научно-истраживачког пројекта ,,Развој нових технологија у заштити биља“ при Министарству за науку и технолошки развој републике Србије; Живи и ради у Београду.

Књиге:

Микоза биљака, Београд, 1992.;
Полyмyxа беате-вектор вируса ризомание, Београд, 1995.;
Заштита камилице од болести, штеточина и корова, (коаутор), Београд, 1997.;
Заштита питоме нане од штетних биоагенаса, (коаутор), Београд, 1998.;
Болести и штеточине жалфије, (коаутор), Београд, 1998.;
Интегратед протецтион оф фиелд цропс, (коаутор), 1999.;
Микоза поврћа, Београд, 2001.

Поред свега наведеног, професор Мирко С. Ивановић објавио је и преко 200 стручних студија и чланака у многобројним стручним часописима.

Бранислав С. Недељковић из Коцељеве
1949-
Новинар;

Новинар у Радио Шапцу и Гласу Подриња; Сарадник у дневним листовима: Политика и Плитика Експрес; Живи у Коцељеви.

Књиге:

Крици ждралова, Београд, 1980.;
Мали пас, Ивањица, 1982.;
Јевремова осмица, Чачак-Коцељева, 1985.

Поред свега наведеног, Бранислав С. Недељковић објавио је већи број новинарских чланака, приказа и репортажа.

Славко Б. Живановић из Суботице
1950-
Прехрамбрени техничар;

Ради у Бечу у Аустрији; Члан покрета Зелених у Аустрији; Сарадник у српским клубовима у Бечу; Организатор у прикуплању хуманитарне помоћи у Аустрији и њен дистрибутер за Србију током кризе проистекле распадом Југославије; Организатор демонстрација у Бечу током НАТО бомбардовања Србије; Оснивач и председник еколошког удружења За спас лопте у Коцељеви; Један од главних иницијатора и покретача листа ,,Еко“ у Коцељеви; Живи и ради у Бечу.

Књиге:

Молио сам бога за спас народа свога, Београд, 1999.

Момчило Ж. Исић из Свилеуве
1952-
Историчар;

Професор историје у средњој школи у Коцељеви; Магистар историјских наука; Докторирао на Филозофском факултету у Београду; Научни сарадник, па, научни саветник у Институту за новију историју Србије у Београду; Један од иницијатора и оснивача Друштва за изучавање историје Свилеуве, и његов најактивнији члан; Главни и одговорни уредниг часописа Годишњак села Свилеуве у издању Друштва за изучавање историје Свилеуве; Живи и ради у Београду.

Књиге:

Сељаштво ваљевске области од 1929 до 1941. године, Ваљево, 1985.;
Основне школе у ваљевском крају од 1918 до 1985. године, Ваљево, 1986.;
Школство у Азбуковици, Љубовија, 1987.;
Сељаштво у Србији од 1918 до 1925. године, Београд, 1995.;
Материјално страдање ваљевског становништва у Првом светском рату, Ваљево, 1996.;
Социјална и аграрна структура Србије у Краљевини Југославији, Београд, 1999.;
Сељаштво у Србији, Београд, 2000.;
Писменост у Србији између два светска рата, Београд, 2001.;
Становништво Свилеуве у XИX веку, Свилеува, 2002.;
Основно школство у Тамнави од 1820 до 1941. године, Уб, 2002.;
Погинули у ратовима Србије у XИX веку из Шабачко-Ваљевске епархије, Ваљево, 2003.;
Основно школство у Србији од 1918 до 1941. године, Београд, 2005.

Поред свега наведеног, др Момчило Ж. Исић је публиковао и око 50-так научних радова из области новије историје Србије.

Миленко Марковић из Љутица
1957-
Филолог;

Директор Центра за културу ,,Јанко Веселиновић“ Коцељева; Директор средње школе ,,Вељко Влаховић“ у Коцељеви; Професор разредне наставе у средњој школи ,,Вељко Влаховић“ у Коцељеви из предмета српски језик и књижевност; Наставник разредне наставе у основној школи ,,Мића Станојловић“ у Коцељеви из предмета српски језик и књижевност; На конкурсу Књижевне омладине Србије награђен за приповетку ,,Пет дни у Солуну“; Пише романе, приповетке, есеје и афоризме, а бави се и аматерском режијом; Живи и ради у Коцељеви.

Романи:

Џамбаско јеванђеље, Коцељева, 1989.;
Однесе Дрина, Крагујевац-Коцељева, 2002.

Поред свега наведеног, Миленко Марковић је објавиљивао своје радове у различитим литералним листовима и часописима, а редовно је наступао и на Радио-Коцељеви.

Милош Антонић из Бреснице
1961-
Свештеник;

Као парох, у чину протојереја, служи у парохији Коцељевачкој при храму св. цара Константина и царице Јелене; Професионални пчелар; Члан Управног одбора Свештеничког и монашког друштва пчелара епархије Шабачко-Ваљевске; Члан Удружења пчелара општине Коцељева; Члан Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије; Председник комисије за награђивање у СПОС-у; Своје радове из области пчеларства публикује у листу Пчелар; Добитник је скоро свих пчеларских признања; Живи и ради у Коцељеви.

Књиге:

Одговарање на литургији пређеосвећених дарова, са преводом Катизми и Паримеја, Коцељева, 2001.

Поред наведеног, Милош Антонић је објавио и већи број радова и чланака из области пчеларства.

Зоран А. Живановић из Свилеуве
1963-
Археолог;

Дугогодишњи сарадник Истраживачке станице Петница код Ваљева; Учесник многобројних стручних кампања археолошких истраживања и ископавања у Србији, као и у Црној Гори; Иницијатор је, покретач и оснивач Завичајног музеја у Коцељеви; Ради у Завичајном музеју у саставу Библиотеке ,,Јанко Веселиновић“ Коцељева, где стиче и стручно звање – Кустос; Један од оснивача и активни члан ,,Друштва за изучавање историје Свилеуве“;

У Завичајном музеју Коцељева ради на пројектима:

Рекогносцирање подручја реке Тамнаве у северозападној Србији;
Обогаћивање музејског фонда и сталне музејске поставке у Завичајном музеју у Коцељеви;
Изучавање праисторијских симбола и знакова Балкана;
Примена нових технолошких метода у теренским археолошким истраживањима;
Публиковање резултата истраживања;

Своје стручне радове из области археологије и историје објављује у стручним часописима и зборницима; Бави се и литералним радом, а своје литералне радове публикује у литералним листовима и часописима; Са супругом Јеленом живи и ради у Коцељеви.

Књиге:

Лутања, Свилеува, 1992.;
Бој на Свилеуви, Коцељева, 2005.;
Тамнавски писци, Коцељева, 2005.;
У сенци липе, Коцељева, 2005.;
Тамнавски праисторијски симболи и знаци, Коцељева, 2006.;
СМС антологија, Коцељева, 2006.;
Посавско-Тамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2006.

Поред свега наведеног, Зоран А. Живановић публиковао је и већи број студија из археологије и историје, као и један број литералних радова.

Александар Павловић из Драгиња
1974-
Пољопривредни инжињер;

Кратко време ради у Откупној станици АД ,,Имлек“ – испостава Коцељева; Пише прозу, поезију и есеје; Организовано се бави спортом; Живи и ради у Коцељеви.

Књиге:

Тајна ветра, Београд, 2005